Budim se u Pavlovom naručju, sav je mekan i udoban, meškoljim se, približavam mu dlanove i mirišem, ljubim po prstima, svako slovo pojedinačno HAVE HOPE. Jutro miriše na morsku so, kao da je cela soba izronila na površinu vode, tako se i osećam kao na plutajućem dušeku, u isto vreme siguran uz Pavla i nesiguran jer ne vidim obalu. Osećam usne na vratu, ali i kitu koja se budi uz moju guzu. Šapuće mi da ono sinoć nije on i da ono sinoć nisam ja, i da treba sve da zaboravimo i krenemo ispočetka. U njegovim mislima, sve je tako lako, tako lako je izabrati njega, i ovaj plutajući dušek, jebeš ob… Pročitajte više

Izgleda da je došlo vreme da zaokružimo moj studentski život (čitaj prošle priče). Filip me nije izbacio iz stana nakon što smo se dogovorili (on se dogovorio sam sa sobom) da prekinemo sa našom avanturom. Ali bez obzira, meni je sve to stvaralo nepotreban pritisak, konfuziju u glavi, nisam znao kako da se ponašam kada se sretnemo, tako da sam odlučio da se sklonim odatle i nađem novi stan. Većina stanova koji su povoljni a bliže su centru, bili su praktično sobe sa zajedničkim kupatilima i kuhinjama, tako da imaš cimera ili cimere, otišao sam mnoge da pogledam, ali mi je kod svakog nešto smet… Pročitajte više

Kako leto brzo prođe, evo već je septembar, idem u Vojvodinu kod jedne koleginice na par dana, biće ludilo, pa se brzo vraćam nazad, spremam i pičim na fax. Nakon ludila (čitaj prošlu priču) koje se izdogađalo mislio sam stvarno da se malo smirim. Biće ovo opušten period, posvetiću se radu, društvu, neću više sranja. Ovo mi je prvi put da idem u Vojvodinu a da to nisu Novi Sad ili Subotica, ko nije bio, sve je savršeno, svako mesto, obavezno nađite nekog seksi lalu i pičite gore. Ovaj grad je bio predivan, Marija i ja smo se odmah bacili u obilazak, popili smo kafu u pozorišnom bifeu, neki dž… Pročitajte više

Vanjin odlazak na faks (čitaj prošlu priču) i moje užasno bolno leto na selu neću da budim u ovim zapisima, samo ću vam reći da mi je čak i plast sena, polje kukuruza, stara napuštena ciglana, sve je moglo naterati suze na oči. A onda je došla jesen i povukla crtu, srednja škola i sasvim novi život. Nisam ljubitelj ničega iz ovog perioda i danas kada bih mogao da se vratim i da kažem nešto sebi rekao bih - Živi! To svakako nije bio život. Svakim sam danom sve više uviđao kolika je cena biti svoj, preturao sam po svim džepovima i skupljao svu hrabrost koja se sačuvala iz dečačkih dana ali nisam… Pročitajte više

Odlučio sam da prebacim neke priče sa kluba ovde ako među vama ima čitalaca :) Nekada si morao da imaš maštu, deluje nerealno iz današnje perspektive ali je istina. Bilo je tu i tamo nekih novina, napališ se pa listaš, listaš, listaš, mora neki holivudski baja da se pojavi i onda eksplodiraš, i to je najviše što se moglo. Bilo je časopisa koje smo perifernim vidom skenirali dok kupujemo nešto na trafici, ali da kupim, čitav grad bi saznao, takav mi je bio osećaj. I tako sam ja jedan strašno napaljeni klinac tih godina, stalno motrio oko sebe, nisam birao koga gledam, bilo mi je važno da razvi… Pročitajte više